POEZIJA 2018.

PITANJE PENZIONERSKI TIM
Merti znate kam bežiju puti,  
megleni i h suncu, ravni i zvinuti?
I zake sikut su nuova križajnja,
a potok odnaša zviranjek bez kraja?
Se othaja, a nemrem znati,
se nestaje, a nemrem ostati,
pridobiti pute da staneju,
zviranjke natirati nazaj da tečeju,
nuove mladice zroditi
a se vode i puti
zbog njih verneju dima.

Nada Jačmenica


Prva nagrada „Kaj-Kustošija 2018“


JAPEKOVA ROBAČA SPLETENA OD ZVEZD

jezero verzušov trefilo je
moje zbantuvane serce
pospane kermežlive oči
lukaju se na japekovu robaču
spletenu od zvezd
prikurtani cajti trapiju
vidike duše
preteklost apšisa
drobnu sencu živlenja
japekovi konjeki v mrklini
napajaju se z pojila
zaprežna kola ftapaju se
vu cukorastu mesečinu
šepet preteklosti
razgrče mi pot čez meglu
leska se same japekova robača
spletena od zvezd
Nakon tulko dugih leta
poštenog i dobrog dela
z rešenjem vu desnoj ruki
(pardon, to rešenje ni za mlade),
našli smo se jenog dneva
z one strane barikade.
 
Ne zvoni nam više vura,
v našoj hiži je tišina,
nema žurbe rano z jutra,
nikaj nebu nam pobeglo
če ne stigneme kaj denes
lepo nas počeka zutra.
 
Sakog prvog vu mesecu
penzija nam točno stiže,
dal je dosti za živeti
to nitko ne pita više,
kak lastika se razvlači
kaj bi prvi bil čim bliže.
 
Cene skaču kakti lopta
po zakonu ili lažno,
dal pedeset il sto posto
ni to više nije važno,
Tu spameten nemreš biti
zato vu Kaufland nemoj iti.
 
Život nas je ipak nafčil,
da se navek treba snajti,
živeti tak kak se more,
vre buju došli bolši cajti,
kaj bi denes morti šteli
zutra budu vnuki meli.
 
Popevajmo ve od srca
to nas barem ništ ne košta,
prijatele drži skupa,
to je naša glavna pošta,
lakše nam bu onda sima,
poruka je od našeg
Penzionerskog tima!
Goran Gatalica Ružica Juras
Prva nagrada „Kaj-Kustošija 2018“ treća nagrada „KAJ-Kustošija 2018“